Posle rakije postacemo hakije

Baveci se trgovinom skoro 15 godina, oprobao sam skoro sve segmente i faze: veleprodaja, maloprodaja, terenski rad, rad u kancelariji, upravljanje ljudima, telemarketing...
Najlepse i najsladje sam se osecao tamo gde sam kombinovao terenski i rad u kancelariji bez obzira na funkciju.
Lepota je kad ujutru na miru popijes kaficu, pregledas mailove, napravis par tabelica i izvestaja, onda sam ili sa kolegom krenes na teren, obavis par zadataka, sednes na rucak, vratis se do firme ili obavis jos neki sastanak u kaficu uz caffeu i onda opusteno odjezdis kuci sluzbenim automobilom. E to je zivot! Ponekad odes na put van grada na sastanak, ali i to se mora preseci odlaskom u kafanu na zasluzeni rucak. Sve ovo je zacinjeno stalnom zvonjavom telefona i smsovanjem sluzbeno i privatno - cisto da se ne otudjis od drugih ljudi, a ponekad i surfnes netom putem wi-fi na laptopu naravno tamo gde je moguce.
Kafana je zacin u ovakvoj corbi, a poznato je da se tamo najbolji poslovi zavrsavaju, jer opstepoznato i jedno od najstarijih obicajnih normi je - kad sa covekom podelis hranu vec ste postali skorodrugari :)
Kada bi sve islo ovako glatko kako sam napisao, ziveo bi u Utopiji. Ali prosle i ove nedelje osecam se bas tako. Zadovoljno.

Radovan baca gusle (another one bites the dust)

Ah, hoce li proci Radovanoforija?!
Covek se dugo krio, nije mu uspelo da nadigra tribunal i sad ce u Hag i sta sad?! Da li je to uzrok da se budale iz 90-ih vracaju na ulice, mitinguju, protestuju i da opet odredjene partije sisaju benefite iz ovakvih stvari?
Mozda je ovo i dogovor od ranije, posledica godina krize i kurcenja, kazna Evrope, ko zna sta, ali sve je ocekivano, hiljadu puta najavljeno i objavljeno, tako da je svaka izjava za medije cist pokusaj dobijanja kog politickog poena.
Mi smo bili u obavezi ovo da uradimo da bi uopste razmisljali o pridruzivanju Evropi, a to je ono sto vecina naroda ove zemlje hoce i tacka.
Eh da je Richard Gir sacekao jos koju godinu za film! Kako bi se gusle proslavile po svetu!
Luca mikrokozma bi se izvodila na nekom buducem Exitu :)

Da li jos nekoga nervira ova medijska euforija?

Secate li se... muke nase

Interesantna vest koju sam procitao je da je Zimbabwe pustio u opticaj novcanicu od 100 milijardi Z dolara! To budi ne bas tako lepe uspomene na devedesete godine kod nas. Vreme kada su nule na novcanicama vredele manje od macje kake, novcanice stampane na bezvrednom - lako iskopirljivom papiru ( jer nikome nije bilo bitno) i vreme kada za te novinice nije bilo sta da se kupi u prodavnicama.

E to se sada desava u Zimbabweu nekada najbogatijoj africkoj drzavi, od januara i 10 miliona do jula sa 100 milijardi. A za te pare ne mogu kupiti ni ceo hleb. Eto sta je politika Mugabea ucinila na svu africku muku, ali svako ima svog slobu u svoje vreme.

Tada tih godina sam imao rezerve koje sam trosio sa prijateljima, izlazio i svenarodnu muku utapao u alkoholu. Moram priznati da smo se lepo provodili ( ono cega se secam), dok nije nestalo para, sto se poklopilo sa skidanjem nula i sa pocetkom mog radnog staza.

Kakva su Vasa secanja na ta vremena?

Ronaldinjo

Ronaldinjo je u Milanu. Sta mislite hoce li povratiti staru igru i slavu? Ja mislim da ce Milan da razbija ove sezone i da im je ova akvizicija pravi potez!

Zahvalnice

Hvala Ivanu Bevcu na lepim zeljama u vezi mog novopostavljenog bloga. Nemam ambicija da svakodnevno postavljam tekstove, ali kad budem imao sta zanimljivo da podelim bice objavljeno na ovim stranama.

Evo danas npr muku sam mucio da kcerkicu nateram da ode u vrtic, u toku dana dobio sam dve zanimljive ponude za posao, popodne/uvece sam vodio decu u igraonicu na deciji rodjendan ( i kao pomahnitao jurio za njima), nastavio sa ultrazanimljivom igrom virtuelne berze na Wall streetu Wall Street Survivor i sada iscrpljen zavrsavam dan pisuci mojim citaocima.
Da li cu spavati ili cu vrteti po glavi koji posao da prihvatim ili da zadrzim stari? Obavesticu Vas u nekom od narednih postova sta sam odlucio (ako Vas zanima).

Facebook

Pridruzih se i ja pomami zvanoj facebook. U Srbiji preko 100.000 ljudi(serbian network) postuje i objavljuje svoja dnevna desavanja, slike, video materijal itd sto je fantastican broj u odnosu na broj stanovnika. Sta nas tera da eksponiramo svoj zivot, i pred potpunim strancima i pred prijateljima? Zelja za komunikacijom? Upoznavanje novih faca? Ribe, frajeri?
Po mom misljenju za globalni uspeh ovog sajta je zasluzna zelja svakoga od nas da poseduje svoje "parce interneta" - da iskoristi globalizaciju do kraja i "plasira" sebe najbolje sto moze. A u stvari postadosmo roba kao i sto je sve ostalo na globalnoj mrezi. Mada niko se ne zali, jer je lepo viriti u tudje zivote, dopisivati se iako je telefon lakse okrenuti nego kuckati, i gledati slike i video iako se mozemo videti na kafi u prvom kaficu u casici razgovora.

Stare kosti

Jucerasnji Exit dan mi je pokazao kako vise nisam mlad i da sam poprilicno "zahrdjao". Nekih 7 sati stajanja od juce me kosta odmaranja i dremkanja ceo bogomdani ponedeljak.
Ali vredelo je - Idijoti, The Hives, Ministry, Pekinska patka i Sex Pistols su morali biti odgledani i memorisani za neke lepe buduce price i nove generacije koje mozda nece biti moje srece.
Zbirka karata sa koncerata raste laganim tempom koliko mi vreme dozvoljava, ali sa mojih 36 uopste nisam los, a prema nekim drugarima sam ipak bedni amater (po broju posecenih koncerata).
Svako novo zvucno i vizuelno iskustvo je melem za dusu u velikobeogradskojdosadi.